Збирка поезије
Хлеба и цигара!
Жестока критика света без љубави у којем унутрашње дете не може да опстане.
Постоје књиге које се појаве тихо, стану на полицу и чекају да их неко открије. А постоје и оне које у књижевни простор улазе као пробој, рушећи врата сопствене интиме и друштвених конвенција са таквом силином да је немогуће остати по страни. Збирка поезије „Хлеба и цигара!” Милице Стојановић припада овој другој, ређој врсти.
Ова књига представља један пулсирајући организам, чији је сваки стих нервни завршетак изложен свету без заштитне опне. Милица не пише поезију да би је украшавала; она њоме дијагностикује, сецира и, коначно, покушава да преживи. Та потрага почиње од јединог могућег места... Од себе!
„Хлеба и цигара!” је збирка која боли, засмејава и тера на размишљање. Милица Стојановић не пише да би се допала, већ да би разумела. Ово није само збирка песама; ово је документ о борби за смисао, вођен на једином месту где је та борба уопште могућа, у језику. – Владимир Томић, писац и филозоф
Рецензије
Прочитајте
Збирка песама „Хлеба и цигара!” Милице Стојановић жестоко је, сирово, аутентично песничко првенче, које удара снажно, реже беспоштедно, хули немилосрдно. Збирка одаје нов, аутентичан женски песнички глас на сцени сатканој од блазиране моде и сентиментално-лирског пренемагања. Драмски изоштрено, рељефно, са смислом за детаљ, одаје се проницљиви женски поглед на мушки свет у коме по своме ћефу живи искључиво мушко човечанство.
Поезија коју пише Милица Стојановић сва је у непристајању. Непристајању на свеприсутну медијску глупост, лаконску друштвену површност, меркантилни израбљивачки капитализам, наказну и перверзну менажерију тзв. успешних по(с)ловних људи, хуља и никоговића, јалових медиокритета, варалица и лопова, сецикеса и превараната.
Поезија је, ипак, женског рода. Од храбрости и страха, дубине и светлости. Од лепоте и стрепње, смионости и осећања. Од врлине. Од љубави. А љубав је присуство свемира у свакој (с)твари.
Песникиња је чудо за себе и за свет. Дете Земље и Звезданог неба. Њена истина је бистра, хладна и пенушава. Која се не устеже да псује и хули и да истовремено боготражитељски воли и прашта. – Проф. др Бошко Сувајџић
Прочитајте
Постоје књиге које се појаве тихо, стану на полицу и чекају да их неко открије. А постоје и оне које у књижевни простор улазе као пробој, рушећи врата сопствене интиме и друштвених конвенција са таквом силином да је немогуће остати по страни. Збирка поезије „Хлеба и цигара!” Милице Стојановић припада овој другој, ређој врсти.
Ова књига представља један пулсирајући организам, чији је сваки стих нервни завршетак изложен свету без заштитне опне. Милица не пише поезију да би је украшавала; она њоме дијагностикује, сецира и, коначно, покушава да преживи. Та потрага почиње од јединог могућег места... Од себе!
„Хлеба и цигара!” је збирка која боли, засмејава и тера на размишљање. Милица Стојановић не пише да би се допала, већ да би разумела. Ово није само збирка песама; ово је документ о борби за смисао, вођен на једином месту где је та борба уопште могућа, у језику. – Владимир Томић, писац и филозоф