Бритки хумор у поезији и стрипу и гифт производи који не трпе глупост.
Гифт Схоп
Без медиокритета, рециклираних фора, општих места и досадних, свилених и политички коректних порука.
Три, четири...Стрипска бојанка за одрасле
Стрес бојанка за недорасле
У неуротичној потрази за Истином и универзалним одговорима на сва питања, као противтежа, све већи број људи покушава да сачува здрав разум. Њихова наука је меметика, њихово оружје меме, њихов штит – хумор и сатира.
Ово није игра бојицама. Ово је ударац у ребра свакодневици. Цртежи су без рукавица, гротескни и нежни, духовити и горки. Истовремено су терапија и графит. Терају нас да гледамо у прљаве зидове, у сопствени хаос, у друштво које свакодневно сервира циркус апсурда. Нису ту да нас успавају, већ да нас пробуде. Стрес бојанка за недорасле је друштвена критика прерушена у цртеже за бојење, визуелни перформанс у коме свака линија има реп, а свака страница скрива коментар. Ово је пунк у боји.
Поручите

Збирка поезије
Хлеба и цигара!
Песнички првенац који удара право у стомак.
Збирка песама „Хлеба и цигара!” Милице Стојановић жестоко је, сирово, аутентично песничко првенче, које удара снажно, реже беспоштедно, хули немилосрдно. Збирка одаје нов, аутентичан женски песнички глас на сцени сатканој од блазиране моде и сентиментално-лирског пренемагања. Драмски изоштрено, рељефно, са смислом за детаљ, одаје се проницљиви женски поглед на мушки свет у коме по своме ћефу живи искључиво мушко човечанство.
Поезија коју пише Милица Стојановић сва је у непристајању. Непристајању на свеприсутну медијску глупост, лаконску друштвену површност, меркантилни израбљивачки капитализам, наказну и перверзну менажерију тзв. успешних по(с)ловних људи, хуља и никоговића, јалових медиокритета, варалица и лопова, сецикеса и превараната.
Поезија је, ипак, женског рода. Од храбрости и страха, дубине и светлости. Од лепоте и стрепње, смионости и осећања. Од врлине. Од љубави. А љубав је присуство свемира у свакој (с)твари.
Песникиња је чудо за себе и за свет. Дете Земље и Звезданог неба. Њена истина је бистра, хладна и пенушава. Која се не устеже да псује и хули и да истовремено боготражитељски воли и прашта. – Проф. др Бошко Сувајџић